Magos

Ricinusovo ulje se dobija hladnim presovanjem semenki biljke Ricinus Communis.

 

Ovo ulje ima i unutrašnju i spoljašnju upotrebu, unutrašnju kao purgativ, a u spoljašnjoj upotrebi predstavlja jedno od efikasnijih sredstava u tretiranju i lečenju kožnih problema i bolesti. U drevnoj Grčkoj ricinusovo ulje se koristilo kao mast za telo i za poboljšanje rasta kose, u drevnom Egiptu je zabeleženo kao laksativno sredstvo, u ajurvedi se koristi kao sredstvo protiv parazita. Ono što ovo ulje čini specifičnim je ricinoleična kiselina, koje ima 90%, i koja se pokazala vrlo delotvornom i protiv parazita, virusa, bakterija i gljivica. Otpad koji nastaje nakon procesa ekstrakcije ulja iz biljke, koristi se za dobijanje ricina, jednog od jačih otrova na svetu, koji se takođe može dobiti i direktno iz semenki određenim hromatografskim tehnikama. 2004. godine je iz US baze patenata zvanično uklonjen patent za proizvodnju ricina, koji se od prvog svetskog rata koristio kao hemijsko-biološko oružje. Ali da se vratimo na ricinusovo ulje, koje nije otrovno, štaviše jako je zdravo i korisno (s napomenom da ricinusovo ulje ne bi trebalo da upotrebljavaju osobe sa bubrežnim problemima i trudnice). Odličan je lek protiv zatvora, i odlično rešava probleme sa cirkulacijom. Pomaže kod manjih ogrebotina i posekotina, čisti i hidrira kožu, podstiče rast trepavica, obrva i kose, podstiče stvaranje kolagena i elastina, što smanjuje stvaranje bora. Takođe, ricinusovo ulje odlično skida šminku.

Zdravstvene prednosti palminog ulja su brojne i poznate preko 5000 godina. Palmino ulje je bogato vitaminima A i E. Zbog visoke koncentracije vitamina E (kojeg ima u oba oblika – tokoferol i tokotrienol) preporučuje se za zaštitu ćelija kože i poboljšanja opšteg zdravlja. Palmino ulje sadrži i vitamine D i K koji nisu prisutni u drugim uljima, a uz karakteristična organoleptička svojstva, sadrži i 10% linolne kiseline. Bogat sadržaj hranjivih materija čini ga idealnim za kožu i kosu. Palmino ulje poboljšava teksturu i kvalitet kose, vrši hidrataciju kože, i sprečava pojavu akni i sušenja kože.

 

Palmino ulje sadrži visok procenat karotenoida koji su potrebni za normalno funkcionisanje kože, a u telu se pretvaraju u vitamin A. Zbog svog sastava palmino ulje ima široku primenu u medicini, prehrambenoj i kozmetičkoj industriji.

Kokosovo ulje (Cocos nucifera) na sobnoj temperaturi je čvrsto ulje (mast) intenzivnog, ugodnog mirisa. Kokosovo ulje se smatra najbližom supstancom ljudskoj potkožnoj masti i kompatibilno je sa kožom. Dugo traje, ne kvari se i ne moze da užegne, ne začepljuje pore. Kada se koristi kao noseće ulje odlično je za problematičnu kožu. Korisno je i za negu i regeneraciju suve i oštećene kose. S obzirom da ovo ulje ima laganu teksturu, idealno je za korišćenje u toku letnjih meseci umesto teških i gustih prirodnih ulja.

 

Mala molekularna struktura kokosovog ulja omogućava laku apsorciju kroz kožu, dajući joj meku i glatku strukturu. To ga čini idealnim uljem za oslobađanje od suve, grube i naborane kože. Antiseptičko svojstvo kokosovog ulja sprečava razvoj gljivičnih i bakterijskih oboljenja. Odlično je za masažu i deluje kao efikasan ovlaživač na svim tipovima kože, uključujući i suvu kožu. Kokosovo ulje je sigurno rešenje za sprečavanje isušivanja i ljuštenja kože, usporava stvaranje bora i opuštanje kože. Takođe pomaže u lečenju raznih kožnih problema, uključujući sporijazu, dermatitis, ekceme i drugih kožnih infekcija. Sprečava razvoj mrlja uzrokovanih starenjem i dugom izlaganju sunca. Kokosovo ulje ne donosi samo privremenom poboljšanju kože, već pomaže i njeno lečenje i oporavak. Zato kokosovo ulje čini osnovni sastojak proizvoda za negu kože i kose.

Maslinovo ulje se dobija hladnim ceđenjem plodova masline. Njegovo blagotvorno dejstvo je poznato više od 5000 godina. U starom veku se koristilo za negu tela i lečenje rana. Stari Grci i Rimljani su smatrali maslinu simbolom besmrtnosti. U Bibliji se maslina ili maslinovo ulje pominju na 140 mesta. Odlikuje ga visok sadržaj mononezasićenih masnih kiselina od kojih je najvećim delom zastupljena oleinska kiselina. Bogato je vitaminima A i E, a važan sastojak je i gorka materija, oleuropein, kojeg najviše ima u lišću, i čija je funkcija da štiti stablo masline od bakterija i insekata. Oleuropein daje maslinovom ulju gorkast miris. Današnja medicina je potvrdila antimikrobno dejstvo oleuropeina kod infekcija i upalnih procesa na zubima i desnima, takođe ima odličan efekat i kod gljivičnih infekcija kože. Pored kulinarstva i medicine, maslinovo ulje je poznato i kao veoma koristan i delotvoran prirodni sastojak u kozmetičkim proizvodima za negu kože, kose i noktiju. Prikladno je za osobe alergične na sintetičke supstance, a poznata je i njegova delotvornost u lečenju psorijaze, ekcema, dermatitisa i problema izrazito suve kože. Takođe je korisno kod modrica, otoka i upaljene kože.

 

Maslinovo ulje pruža i određenu zaštitu od dejstva UV zraka, s napomenom da treba da se nanese na kožu posle izlaganja kože UV zracima. Maslinovo ulje se tradicionalno koristi i za masažu jer je svoje umirujuće i blagotvorno dejstvo pokazalo i kod reumatskih stanja. Postoji oko 70 vrsta maslina, a svako stablo daje u proseku oko 4 litra ulja godišnje.

Ljudska koža je spoljašnji omotač i najveći samostalni organ ljudskog tela. Koža sačinjava prosečno 15-20% ukupne težine čovekovog tela. Glavne fiziološke funkcije kože su: štiti telo od spoljašnjih fizičkih i hemijskih uticaja, zdrava koža sprečava prodor bakterija i virusa, učestvuje u metabolizmu vode i opštem metabolizmu, ima sekretornu funkciju, učestvuje u termoregulaciji.

Koža se sastoji iz tri osnovna sloja: epidermisa (pokožice), dermisa (krzna) i hipodermisa (potkožnog sloja). Debljina kože se kreće od 0,5 do 4mm. Najdeblja je na dlanovima i petama, a najtanja na očnim kapcima.
Epidermis je pločast slojevit epitel. U njemu su prisutne belančevine, keratin, pigment, melanin i nizak procenat vode, 7-12%. Keratociti stvaraju keratin, neprestano se dele i potiskuju ćelije iznad sebe. Keratociti i melanociti, ćelije koje stvaraju melanin, smeštene su u bazalnom delu epiderma, blizu krzna. Epidermis reaguje na iritacije (inflamacija, trauma, metabolički poremećaji), pa dolazi do ubrzane deobe keratocita i melanocita i deponovanja melanina. Ovo se manifestuje kao perutanje i tamna boja kože. Ćelije iz gornjeg dela epidermisa sprečavaju gubitak vode i sprečavaju difuziju kroz kožu, kao i prodor mikroorganizama. Iznad keratocita i melanocita nalaze se Langenhansove ćelije, koje prenose (fagocituju) antigen do odgovarajućih limfnih čvorova koji su smešteni dublje u krznu.

Krzno ili dermis – njegova osnovna funkcija je da hrani i podupire epidermis. U njegov sastav ulaze: žlezde, dlake s mišićima podizačima dlake, nervi, krvni i limfni sudovi. Vode sadrži 60-70%. Osnovna supstanca je izgrađena od mukopolisaharda, a ona dozvoljava prelazak elektrolita i hranljivih supstanci, a delimično i ćelija, od krvnih sudova do epidermisa. Ovde se stvaraju kolagena vlakna u specijalnim ćelijama. Ispod dermisa se nalazi potkožni sloj ili hipodermis, koji je rastresitiji u odnosu na krzno i povezuje kožu sa mišićima. U njemu se nagomilavaju rezerve masti.

Lojne žlezde su postavljene u površnskim delovima krzna, a najviše ih ima na prelazu kože u sluzokožu. Na funkciju ovih žlezda utiču hormoni. Žlezde postaju potpuno funkcionalne tek u pubertetu. Muški hormon testosteron prouzrokuje hiperfunkcije lojne žlezde, a estrogen dovodi do njene smanjene funkcije. Njihov sekret sebum sadrži holesterol, njegove estre, vosak, više masne kiseline i više masne alkohole, lipide, fosfolipide, skvalen i vitaminD. Sebum kožu čini mekom, formirajući površnu emulziju preko rožastog sloja i dlake. Ovo je od velike važnosti za vlažnost kože, a ima i antibakterijski efekat. Znojne žlezde su postavljene duboko u krznu, njihov izvodni kanal se uliva u folikul dlake, nešto iznad ušća kanala lojne žlezde. Njihovo lučenje odvija se pod uticajem hormona i nervnih nadražaja. Sadržaj je beličast i bez mirisa, a tek na koži pod dejstvom bakterija dobija miris. Deo epidermisa koji je uvrnut do potkožnog tkiva i oblaže dlaku naziva se folikul dlake ili dlačni folikul.
pH kože na najvećem delu površine iznosi 5,5 i blago kisela sredina ne pogoduje razvoju bakterija i gljivica. Porastom pH do 7, koža postaje veoma pogodna za stvaranje bakterijskih i gljivičnih infekcija. Boja kože zavisi od vrste i količine pigmenta u njoj, kao i od nijansi boje ćelija epidermisa i njihove prozračnosti.

 

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.